Korisne informacije
Brzi linkovi
Poslovno okruženje
Rečnik pojmova
Objašnjenje stručnih pojmova iz oblasti brokerskog poslovanja
Izvor: Beogradska berza a.d. Beograd
BLOK TRGOVANJE
Predstavlja blok transakciju čiji je predmet hartija od vrednosti kojom se trguje na berzanskom ili vanberzanskom tržištu, a koja je zaključena van berzanskog sastanka u bilateralnom odnosu jednog kupca i jednog prodavca, a prema uslovima propisanim Pravilima poslovanja Beogradske berze.
BERZANSKI SASTANAK
Vreme u kome se organizuje primarno i sekundarno trgovanje hartijama od vrednosti u okviru berzanskog i vanberzanskog tržišta.
BROKERSKO - DILERSKO DRUŠTVO
Pravno lice osnovano po posebnom zakonu za poslove posredovanja u trgovini hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu - Berzi. Brokersko dilersko društvo kao berzanski posrednik u javnosti se najčešće identifikuje s terminom "brokerska kuća". U zavisnosti od načina organizacije, brokersko dilerska društva najčešće nastupaju kao:
- Brokeri posrednici koji u trgovanju hartijama od vrednosti nastupaju u svoje ime, a za račun svojih klijenata (komisionari) ili u ime i za račun svojih klijenata (zastupnici). Za svoje usluge brokeri naplaćuju proviziju koja se, po pravilu, naplaćuje po izvršenju transakcije;
- Dileri trgovci hartijama od vrednosti koji istupaju u svoje ime i za svoj račun (principal). Zaradu ostvaruju razlikom u ceni hartije (kupovna cena - prodajna cena) tako da snose eventualni rizik gubitka. Diler može istupati i kao komisionar i zastupnik;
Inače, pojmovi "broker" i "diler" koriste se za pravna, ali i za fizička lica, zaposlena u brokersko-dilerskim društvima, a neposredno obavljaju poslove trgovanja hartijama od vrednosti uz posebnu licencu i dozvolu.
BERZANSKI INDEKS
Predstavlja jednoznačno izrađenu vrednost grupe različitih, ali istovrsnih hartija od vrednosti. Osnovna funkcija indeksa je da kvantitativno iskaže dnevne promene cena u odnosu na bazni period, ali i u odnosu na bilo koji izabrani prethodni period nakon baznog perioda (prethodni dan, nedelja, mesec i sl.). Izračunavanjem i praćenjem indeksa bave se kompanije koje prate tržište kapitala, mediji, agencije i sl. Najpoznatije su: Dow Jones, Standard&Poor's, Finacial Times, ali i brojne investicione banke. Indeks je od velikog značaja za investitore jer na osnovu njegovog praćenja dobijaju globalni pregled stanja onog dela tržišta na koji se indeks odnosi.
CENA I VREDNOST AKCIJE
Akcija u trenutku emitovanja (izdavanja) dobija svoju nominalnu vrednost. Ona se formira deljenjem ukupnog kapitala koji se emisijom prikuplja i ukupnog broja akcija koje se emituju (npr: kompanija želi da prikupi novih 1.000.000,00 dinara kapitala i emituje 10.000 komada akcija, dakle, nominalna vrednost jedne akcije je 100,00 dinara). Tokom godina, u zavisnosti od rezultata poslovanja kompanije, visina njenog kapitala se menja (raste ili pada). Vrednost kapitala koja se iskazuje u knjigovodstvenim izveštajima kada se podeli brojem svih ikada emitovanih akcija te kompanije daje knjigovodstvenu vrednost akcije. Ove dve vrednosti se međusobno ne poklapaju niti treba izvoditi relacije između nominalne i knjigovodstvene vrednosti akcija, s obzirom na to da kompanija tokom svog postojanja može da izda (i izdaje) više emisija akcija različitih nominalnih vrednosti, a knjigovodstvena vrednost se izvodi prema stanju ukupnog kapitala kompanije i broju ukupno emitovanih akcija. U prilog ovome govori i praksa nekih zemalja da emituju akcije bez nominalne vrednosti. Pomenute vrednosti, svaka pojedinačno, daju akcionaru samo ograničenu, orijentacionu informaciju i nisu u direktnoj relaciji s utvrđivanjem tržišne vrednosti akcije. Tržišna vrednost akcije utvrđuje se na bazi odnosa ponude i tražnje za određenom akcijom. Relevantni odnosi ponude i tražnje uspostavljaju se na organizovanom tržištu hartija od vrednosti na osnovu volje kupaca i prodavaca izražene u nalozima za prodaju, odnosno, kupovinu akcija.
CENTRALNI REGISTAR
Centralni registar je akcionarsko društvo čija je delatnost da vodi račune hartija od vrednosti. U Centralnom registru vode se emisioni računi kompanija (kada kompanija izdaje hartije od vrednosti) kao i vlasnički računi svakog pojedinačnog vlasnika hartije od vrednosti. Ovi računi se zovu depo računi. U Centralnom registru obavlja se prenos hartija od vrednosti između vlasničkih računa na osnovu propisanih dokumenata koja dokazuju izvršenje određene radnje. Klijenti pristupaju Centralnom registru preko članova registra, a to su poslovne banke i brokersko dilerska društva
CFI kod
Kod koji se sastoji od niza slovnih znakova kojima se identifikuju vrsta hartije od vrednosti, pojedinačna prava iz te hartije i druga bitna obeležja, a na način propisan šifarnikom vrsta hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.