Korisne informacije
Brzi linkovi
Poslovno okruženje
Rečnik pojmova
Objašnjenje stručnih pojmova iz oblasti brokerskog poslovanja
Izvor: Beogradska berza a.d. Beograd
ČLANOVI BERZE
brokersko dilerska društva u Srbiji su pravna lica, sa dozvolom Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje poslova investicionog savetnika, brokerskog trgovanja, dilerskog trgovanja, portfolio menadžera, market mejkera. Poslovne banke mogu se baviti poslovima berzanskog posredovanja uz posebnu saglasnost Narodne banke Srbije i dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. Brokersko dilerska društva po sopstvenom zahtevu i odluci Berze postaju njeni članovi. Da bi ovlašćeni pojedinci članova Berze mogli da budu korisnici trgovačkog modula, potrebno je da prethodno ispune uslove po proceduri koju je javno objavila Beogradska berza i dobiju pojedinačnu jedinstvenu identifikaciju (ID) na osnovu koje mogu da izvrše pristup informacionom sistemu. Istovremeno, pojedinačna ID identifikacija sadrži i elemente na osnovu kojih se vrši selekcija delova sistema koji su dostupni svakom pojedinačnom korisniku.
DAN DIVIDENDE
Datum koji se odredi kao datum na koji će se vršiti presek knjige akcionara, vezano za isplatu dividende. Samo akcionari koji su vlasnici akcija na taj datum učestvuju u raspodeli dividende za prethodni period, za razliku od onih koji su naknadno postali akcionari i koji ne učestvuju u raspodeli dividende.
DEPO RAČUNI HARTIJA OD VREDNOSTI
Računi na kojima se vode hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti ne postoje fizički nego se njihovo posedovanje vodi u knjizi akcionara Centralnog registra. Jedno lice može da poseduje veći broj različitih hartija od vrednosti i one se vode na njegovom računu. Hartije koje želi da proda nalogom za prenos, koji daje brokeru, "rezervišu" se na trgovačkom računu kako bi bile neometano prenete novom vlasniku, a nakon trgovanja na Berzi i prenosa novca na novčani račun prodavca. Na ovaj način, svi učesnici u trgovanju zaštićeni su od mogućih prevara, pa se tako ne može dogoditi da neko prodaje ono što nema ili da ne preda prodato. Takođe, novac kupca hartije od vrednosti je pre trgovanja obezbeđen na posebnom računu u banci, a Centralni registar kontroliše njegov prenos na račun prodavca nakon trgovanja na Berzi.
DIVIDENDA
Dobit kompanije raspoređena njenim akcionarima. Dividenda se raspoređuje srazmerno broju akcija koje akcionar poseduje. Takođe, dobit može biti reinvestirana (ponovo uložena u povećanje kapitala kompanije) i tada se akcionarima, srazmerno, dodeljuje novi broj akcija. Da li se dobit isplaćuje na račun akcionara u novcu ili u dodatnim akcijama, odluka je koju donose akcionari na Skupštini akcionara.
EMISIJA AKCIJA
Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzeća za dodatnim kapitalom. Nije redak slučaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzeće, a da se razvojem poslovanja ukaže potreba za dodatnim kapitalom. Trenutak kada preduzeće odluči da emituje akcije koje će se kotirati na Berzi naziva se "otvaranje preduzeća" i to znači da se od tog momenta preduzeće raspolagati većim kapitalom, ali da će istovremeno veći broj novih vlasnika imati prava koja sa sobom nosi vlasnički kapital iz akcija.
EPS
Označava neto dobit po akciji, a dobija se tako što se ukupna neto dobit (dobit nakon odbitka poreza na dobit korporacija) podeli sa brojem emitovanih akcija.
FIX PROTOKOL (Financial Information eXchange protokol)
Tehnička specifikacija za elektronsku razmenu poruka koje se odnose na trgovanje hartijama od vrednosti, a može se definisati kao specifikacija skupa poruka razvijena kroz saradnju banaka, brokera, berzi, industrijskih asocijacija, institucionalizovanih investitora i softverskih kompanija iz celog sveta.
FREE-FLOAT TRŽIŠNA KAPITALIZACIJA
Označava metod obračunavanja dela vrednosti određene kompanije, koji se zasniva na određivanju vrednosti akcija kojima redovno može da se trguje na organizovanom tržištu. To zapravo znači da se iz ukupne kapitalizacije preduzeća, koja se dobija kao proizvod poslednje tržišne cene i broja emitovanih akcija izdavaoca, izostavlja vrednost akcija koje se nalaze u vlasništvu onih akcionara za koje se ne očekuje da će u narednom periodu biti aktivni na strani prodaje. U tu kategoriju najčešće spadaju akcije koje se nalaze u vlasništvu države i državnih institucija, strateških partnera, menadžmenta kompanije i ostalih akcionara sa značajnim učešćem. Iako ne postoji tačno definisana vrednost značajnog učešća, obično se određuje procentualno učešće preko kojeg se određeni investitor tretira kao dugoročni. Svetska praksa obično u ovu grupu svrstava investitore sa učeešćem u vlasništvu od preko pet ili deset procenata